Obraćanjima gradonačelnika Subatice Stevana Bakića i pridsidnika Saveza srpski udruženja Sivernobačkog okruga, Miroslava Karana, ko i projekcijom filma „Oluja“ reditelja i scenariste Miloša Radunovića, večeras je u bioskopu „Aleksandar Lifka“ obilužena godišnjica stradanja i progona srpskog naroda u oružanoj akciji „Oluja“. Gradonačelnik Bakić je, tim povodom, kazo kako su u rano jutro 4. avgusta 1995. godine hrvatske snage napale Republiku Srpsku Krajinu i otpočele akciju obrušivši se na prostore koji su hiljadama godina bili naseljeni Srbima, da je onda otpočelo najveće etničko čišćenje u Evropi posli Drugog svitskog rata i da je to naša rana koja ne mož zarast, a istorijska je nepravda, još jedna u nizu, što susidna država ovaj čin nad nemoćnim i golorukim narodom slavi ko svoju najveću pobedu.

„’Oluja’ je Srbima simbol tuge. Donela je samo bol, patnju i stradanje. Narodu koji je pripolovljen posli Prvog svitskog rata, koji je tiran u Jasenovac, Gradišku, Pag i druge logore; potomci oni koji su priživeli ustaške jame, logore, kuršume, maljeve i srbosike našli su se u koloni od četvrt miliona ljudi koji su napuštili svoja ognjišta i krenili u nepoznato, kroz najveći izbiglički talas u Evropi od Drugog svitskog rata“, istako je Bakić.

Podsitio je da ni danas prid lice pravde nisu izašli svi zločinci koji su bolesne, stare, žene, dicu, domaćine, ratare, stočare, primorali da od domaćina za jedan dan postanu beskućnici i cio  životni i radni vik uprte na traktorske prikolice.

„Ko hrišćani, imamo nadu da je  konačna pravda Božja, jer  pravda ljudska tušta puti je zatajila. Istina je jedini temelj na kome  gradimo budućnost, jer smo svidoci kako se  udaljavanjom od nepobitni istina, nikada ko danas nije prikrajala istorija.Tu smo da se zavitujemo da zločine nikada ne smimo zaboravit. Kogod mora snosit odgovornost za sve žrtve i zlodila nad našim narodom. Ako neće prid sudovima, prid Bogom će svakako. Životima su platili svoje poriklo, jer je pravda u toj borbi unaprid bila osuđena“, podvuko je gradonačelnik Bakić.

Tu smo, dodo je, da odamo pomin našoj braći i sestrama koji su postradali od hrišćana, a ne od kakog nepoznatog naroda i vire.

„Sveti Vladika Nikolaj Velimirović zapiso je: Bog nije stvorio ljude za pogibiju, nego za spasenje. Ima li baštovana koji, sijući povrće, želi da mu se povrće sasuši i propadne? Jednu želju Bog ima: da se svi ljudi pokaju i od zla povrate. Zato je nama ’Oluja’ nezaborav, al i opomina. Moleć se danas za postradale, za naše bližnje, ne želimo nove sukobe, ne želimo ratove, ali niko nam nikad ne mož oduzet pravo da pamtimo sve zlo koje nas je zadesilo tad,  nit nas ukori što razvijamo kulturu seićanja. Jer svaki zaborav nas poništava i oduzima nam pravo na sutra“, kazo je Bakić.

Mnogi od vas, oni stariji, još klape i od zaborava čuvaje manastire i svetinje, pridele, varoši i sela koje su podizali njevi prici, a koja su obilužila njevu mladost, kazo je Bakić i dodo da su oni mlađi ode pronašli svoj dom, podigli kuće, rađaju i odranjivaje dicu i, uprkos svemu, okrenuti su ka budućnosti.

„Stasala je ovde generacija dice iz izbigličkih kolona, u ponosne, tužne, al odlučne ljude,  i tušta od musavi i uplašeni dečaka i divojčica iz kolone  danas ponosno pronose slavu svojeg naroda u nauki, u kulturi, u sportu, obrazovanju, politici. Naše je da radimo na tom da se ovake oluje više nikad nikome ne ponove. Da niko više ne ositi tu bol, žalost i tugu, koje ne prolaze, kad se napušta didovina. Naš cilj je da mladi osite da im njeva zemlja pruža sigurnost kako bi ovde gradili svoju budućnost i stvarali porodice“, rekao je Bakić.

Istako je da je malo virovatno da će se tuđa viđenja „Oluje“ i niki drugi istorijski događaja ikad pomirit sa našim doživljajom, jer se ne mire dželat i žrtva. 

„Zaciljujemo rane novim uspisima i visoko podignutom glavom, ponosni na našu otadžbinu. Pravda, sićanje, saosećanje nisu stvar prošlosti već sadašnjosti, oni određivaje koliko će budućnost biti drugačija. Naš put, put Srbije, jeste posut trnjom, al vodi nas tamo kud stremimo. U stabilnu i sigurnu budućnost“, naglasio je gradonačelnik Bakić.

On je, na kraju, kazo da 28 godina od pada Krajine obilužavamo poručujući svitu da je najveći progon stanovništva posli Drugog svitskog rata prošo, nažalost, ko „zločin brez kazne“.

„Nek je vična slava srpskim mučenicima koji su stradali u ’Oluji’ i u svim pogronima. Nek je vična slava svim Srbima sa područja Dalmacije, Banije, Korduna, Like i zapadne Slavonije, zajedno sa Jadovnom, Prebilovcima, ubistva na Petrovačkoj cesti, Jastrebarskog, Gline i Jasenovca,  čijim se stradanjima do zemlje klanjamo. Nek je vična slava svim stradalnicima, žrtvama pogroma i oluja. Srbija ne zaboravlja!“, zaključio je gradonačelnik Stevan Bakić.

Miroslav Karan je, izmed ostalog, kazo da Savez srpski udruženja Severnobačkog okruga, koji broji deset udruženja, ko i ostala srpska udruženja koja funkcionišu na prostoru siverne Bačke, na skroman i dostojanstven način već devetu godinu za redom čuva sićanje na 250.000 prognani lica sa svoji vikovni ognjišta, 2.500 ubijeni, od koji su velik broj žene i dica, na spaljene crkve i uništenu srpsku imovinu.

„Naša obaveza je da ko udruženja, brez obzira el funkcionišemo u savezima, pojedinačno el na kaki drugi način, oko ovaki stvari budemo jedinstveni i složni. Samo na taj način možemo poslat snažnu poruku da ovaj najveći progon jednog naroda od Drugog svitskog rata neće i ne smi da bude zaboravljen“, poručio je Miroslav Karan.

U hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Subatici, takođe u organizaciji Saveza srpski udruženja Sivernobačkog okruga, sutra, prije podne, biće održana sveta liturgija i parastos žrtvama stradalim u zločinačkoj akciji „Oluja“.