Polaganjom vinaca na spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta, na Trgu jevrejski žrtava, komemorativnim skupom u Sinagogi i polaganjom vinaca na spomenik žrtvama Holokausta u dvorištu Sinagoge, danas je obilužena 80. godišnjica deportacije subatički Jevreja u tranzitne logore, a potom u Aušvic i druge koncentracione logore i fabrike smrti širom Evrope. Vinac  na spomenik stradalim Jevrejima u dvorištu Sinagoge u ime Varoši Subatice i gradonačelnika Stevana Bakića položio je član Varoškog vića, Srđan Samardžić, a u ime Skupštine Varoši Subatice, pridsidnik Skupštine varoši dr Balint Pastor (Dr. Pásztor Bálint).

Srđan Samardžić je, obraćajuć se prisutnima u subatičkoj Sinagogi, podsitio da je najstrašniji antisemitistički zločin bio Holokaust – genocid nad Jevrejima koji je sa ciljom potpunog fizičkog uništenja svi Jevreja izveden od strane nemački nacista, njevi saradnika i istomišljenika širom okupirane Evrope tokom Drugog svitskog rata, i da je u Holokaustu na najzverskiji način – samo zato što su bili Jevreji – ubijeno više od šest miliona nevini ljudi.

„Od ovog zla nisu bili pošteđeni ni Jevreji u bivšoj Jugoslaviji. Stradanja Jevreja započela su oma posli raspada Kraljevine Jugoslavije i nemačke okupacije u Srbiji, u kojoj je već u aprilu 1941. godine uvedena stroga okupaciona uprava. Rasni zakoni nemačkog Rajha, koji su išli ka ‘konačnom rišenju jevrejskog pitanja’, u Srbiji su pojačani osvetničkim otporom okupatora prema starom i nepokornom neprijatelju“, kazo je Samardžić.

Naveo je da je od 75.000 Jevreja, koliko ji je živilo u pridratnoj Jugoslaviji, rat priživilo oko 15 iljada, i da se procinjuje da je u Srbiji ubijeno blizu 15.000 Jevreja, od čega više od devet iljada iz Beograda.

„Ogromne žrtve podnela je i subatička jevrejska zajednica. U sabirni logor u Bačalmašu, a potom u Aušvic – najveću mašinu za ubijanje koja je ikad izmišljena i napravljena – i druge koncentracione logore i fabrike smrti širom Evrope, 16. juna 1944. deportovano je, oko četri iljade subatički Jevreja“, istako je Samardžić.

On je naglasio da je na nama i budućim generacijama da pamtimo, čuvamo sićanje na žrtve i klanjamo se senima svi oni koji su stradali samo zato što su bili druge nacije i vire, što su poštivali sebe i svoju tradiciju i što su stali u odbranu svog nacionalnog ponosa i prava na postojanje.

„Varoš Subatica će i ubuduće bit pouzdan partner Jevrejskoj opštini u njenim nastojanjima da od zaborava otrgne činjenicu da je u našoj varoši postojala i da i dalje živi i stvara jevrejska zajednica koja je, iako malobrojna, ostavila neizbrisiv trag u izgradnji, napritku i modernizaciji Subatice, u različitim oblastima“, poručio je Srđan Samardžić.

Pridsidnik Skupštine Varoši Subatice i pridsidnik Upravnog odbora Fondacije „Subatička Sinagoga“ dr Balint Pastor je kazo kako su razmišljanja i pogledi na svit različiti, da se stavovi sučeljavaje i da su politički programi raznovrsni, al da nikad, ni u jednom trenutku, „ne smimo izgubit iz vida jednu stvar o kojoj uvik, brez izuzetka, moramo jednako razmišljat, a to je da nijedan stav ne mož prouzrokovat stradanje nit jednog pojedinca, zajednice el naroda“.

„Prošla je godina i mi smo se ponovo okupili da se zajedno prisitimo na deportacije i uništenja naši sugrađana Jevreja. Odajuć im počast pitamo se kako je to čovik mogo učinit čoviku. Tribamo kast jasno da nećemo dozvolit da izblidi sićanje na užas koji se dogodio prije 80 godina. Naša je individualna i kolektivna, a posebno politička odgovornost da ove pojave osudimo, al to nije dovoljno, već triba i da im se suprotstavimo“, naglasio je dr Balint Pastor.

One bi se, kazo je, mogle oslobodit i dovest do posledica koje su uvik fatalne.

„U znak sićanja na svoje sugrađane Jevreje, izložene ponižavanju, progonu i deportovanju u logore smrti, Varoš Subatica je prije 30 godina podigla spomenik kod nekadašnjeg geta i ode, u dvorištu Sinagoge, što je od strane zajednice poznate po nacionalnoj, virskoj i kulturnoj raznolikosti i najprirodnije. Spomenik je opipljiv znak i misto sićanja. Mi, Subatičani, međutim, znamo da to samo po sebi nije dovoljno.“, istako je dr Balint Pastor.

Mi, Subatičani, dodo je, znamo i cinimo ulogu jevrejske zajednice – koja je nekad brojala 6.000 duša – u privridnom, društvenom i kulturnom usponu naše varoši.

„Znamo di i kako su živili, šta su stvorili i na kojim vridnostima im možmo zafalit. Mi o njima divanimo i ne zaboravljamo čime su doprineli razvoju Subatice, al nije ni to dovoljno. Zato čuvamo i štitimo ono što su nam ostavili u nasliđe“, podvuko je dr Balint Pastor.

Strahote Holokausta se ne mogu ispravit, naglasio je on, i poručio da, s obzirom na to da je to naša dužnost, činimo sve kako bismo iskorenili i najblažu pojavu nečeg sličnog.

Prisutnima u Sinagogi obratili su se i pridsidnik Jevrejske opštine Subatica Robert Sabadoš,direktor Gimnazije „Svetozar Marković“, istoričar Dušan Pavlović, i Mate Ađanski, profesor istorije u OŠ „Janoš Hunjadi“, iz Čantavira.

Vince  na spomenik stradalim Jevrejima u dvorištu Sinagoge položio je i načelnik Sivernobačkog upravnog okruga, Bojan Šoralov, pridstavnici ambasade Mađarske u Beogradu, konzularni pridstavništava, jevrejski opština, nacionalni savita i pojedini  organizacija i udruženja. 

U ime subatičke lokalne samouprave vinac na spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta, na Trgu jevrejski žrtava, položio je pomoćnik gradonačelnika Marko Marić.