U Medija-centru u Varoškoj kući danas je održana konferencija za novinare na kojoj su zvanično pridstavljeni studija pod nazivom „Analiza tržišta, ko i razvoj turističkog brenda i turističkog proizvoda cikloturizma duž rute EuroVelo 13 u okviru projekta OPTI-BIKE 3” i prateća interaktivna aplikacija. Rič je o projektu „Zajednički razvoj prekograničnog biciglističkog turizma duž EuroVelo 13”, koji se realizuje u okviru Programa prikogranične saradnje Interreg–IPA Mađarska–Srbija. Vodeći korisnik projekta je Varoš Subatica, dok je prvi projektni partner Varoš Tompa iz Mađarske. Ovaj projekat pridstavlja nastavak prithodno uspišno realizovanii IPA projekata OPTI-BIKE i OPTI-BIKE 2, a nuz značajni infrastrukturni ulaganja ima za cilj promociju istorijskog i kulturnog nasliđa, zdrav način života i jačanje prikogranične saradnje.

Konferenciji su prisustvovali zaminik gradonačelnika Varoši Subatice Čila Goli, narodni poslanik i projektni menadžer mr Akoš Ujhelji, ko i autori studije – mr Izabel Lanji Hnis, ekonomista, i dr Tibor Fazekaš, univerzitetski profesor.

Konferenciju je otvorio Akoš Ujhelji, koji je istako da su u okviru projekta izrađene studija i prateća aplikacija, koja je prisutnima i praktično demonstrirana putom interaktivnog LED touch-screen panela.

„Ono što je bitno kazat na početku u vezi OPTI-BIKE 3, mi smo asfaltiranje završili. Ostalo nam je samo da postavit vertikalnu signalizaciju, 4,2 kilometeri biciklističke staze smo izgradili. Napravili smo jedan most u Hajdukovu, jedno odmorište, takođe u Hajdukovu za bicigliste. To ćemo opremat slideći dana. Metićemo dva brojača biciklista, jedan u Hajdukovu i jedan na Paliću”, naveo je Ujhelji.

On se osvrnuo i na širi kontekst izgradnje biciklističke mriže, ko i na dugoročne planirane investicije u Subatici:

„U okviru ‘OPTI-BIKE 1’ mi smo napravili projektno-tehničku dokumentaciju za izgradnju 20 kilometari biciglističke staze. Od tog smo već izgradili 14,5 kilometeri, al ostalo nam je dosta što želimo realizovat u narednom periodu. Želimo u Šupljaku izgradit pet kilometara biciglističke staze i imamo još projektno-tehničku dokumentaciju za izgradnju biciglističke staze u ulici Partizanski baza i u 51. divizije. To su nam niki dugoročni planovi, al mislimo da ukoliko budemo imali šansu i priliku, onda ćemo se aplicirati el kod Evropske unije el kod drugi nivoa vlasti za nastavak ovog projekta”, naglasio je Ujhelji.

Zaminica gradonačelnika Čila Goli istakla je izuzetnu reputaciju koju Subatica uživa u realizaciji evropski projekata i posebno izdvojila nedavno učešće na međunarodnoj konferenciji u Budimpešti.

„Dozvolite da malo u generalnom aspektu govorim o ovom projektu, odnosno evropskim projektima koje realizuje naša varoš, s obzirom na to da sad već imamo stvarno zdravo dobru i pozitivnu reputaciju što se tiče evropski projekata. U to smo se uverili i juče, na jednoj konferenciji koja je bila održana u Budimpešti, di smo bili pozivani od strane novog državnog sekretara, gospodina Žolta Barne. I baš taj projekat, odnosno ta konferencija, bila je vezana za tematiku biciglizma, razvoja saobraćaja. I pozivani smo bili isprid Varoši da bi nas pozvali na saradnju, da učestvujemo u novim projektima i i budemo potencijalni partner u budućim Interreg IPA projektima, što smatram da je dokaz da dobro radimo naš poso”, kazala je Čila Goli.

Ona se zafalila Sekretarijatu za privridu, turizam i lokalni ekonomski razvoj koji operativno vodi svu evropsku projektnu dokumentaciju, naglasivši da svaki izvištaj uspišno prolazi prvu i drugu stepen kontrole, zbog čega Subatica služi kio primer dobre prakse u regionu. Ona je, takođe, pofalila Akoša Ujheljija koji je projekat započo ko član Varoškog vića, a nastavio da ga vodi i ko narodni poslanik.

„Subatica je varoš biciklizma. Imamo otprilike 50 kilometeri ove vrste infrastrukture na teritoriji Varoši Subatice i ako pogledamo prithodne projekte i ovaj projekat, znači OPTI-BIKE 1, 2 i 3, u okviru ovi projekata je izgrađeno ukupno 14,5 kilometeri biciglističkih staza. Tako da to mislim da je ozbiljna dužina, al ne smimo zaboravit ni staru infrastrukturu. Znači, oni građani koji koriste biciklističke staze znaju da u nekim dilovima je dosta velik izazov vozit na ovim saobraćajnicama. Nadam se da ćemo ubuduće, ko lokalna samouprava, zajedno sa Javnim priduzećem za upravljanje putevima, čija je to nadližnost, da radimo i na projektovanju, odnosno na uređenju ovi staza, jer sad stvarno situacija jeste da u prigradskim naseljima imamo zdravo dobre biciglističke staze, a u varoši su u lošem stanju”, kazala je Čila Goli

Posebno je podvukla važnost promocije biciglizma med mladima i podsitila na dugu istoriju ove aktivnosti u Subatici:

„Zdravo je bitno da na jedan način mi promovišemo i taj vid saobraćaja, da promovišemo i med mlađim generacijama, da to bude jedan način, recimo, kako bi oni komunicirali unutar varoši, znači da bi oni mogli otić, recimo, u škulu bezbidno biciklom, jer sad kako vidimo, recimo, koliko je haotično kad roditelji voze dicu u škulu i nije uopšte bezbedno za našu dicu. Tako da imamo tu razni ideja kako bi mogli da promovisat biciklizam. Ne znam koliko ste upoznati s radom Lajoša Vermeša, recimo, on je redovno organizovo trku iz Subatice do Čantavira u vrime kad nisu postojale asfaltirane ulice. Znači, stvarno imamo dugu tradiciju, što bi trebilo da gradimo i ubuduće”, kazala je Čila Goli.

Na kraju svog obraćanja, objavila je vist o odobrenju novog projekta za Varoš Subaticu:

„Izrazito mi je drago što u okviru najnovijeg programa Interreg IPA Mađarska–Srbija, naša varoš je ponovo pridložena, odnosno naš projekat je ponovo pridložen za finansiranje. Radi se o novom turističkom projektu u oblasti razvoja biciglistički, odnosno izgradnje jedne nove rute u okolini Jezera Palić. Ko što vam je poznato, imamo jedan dio šetališta na obali Lajoša Vermeša, al želimo da tu rutu, izgrađenu nuz pomoć nemačke Vlade, da nastavimo izgradnju biciglističke staze u dužini od 1.040 metara. To ćemo uraditi u okviru jednog novog Interreg IPA Mađarska–Srbija projekta u saradnji s opštinom Ašotalom iz Mađarske i plan je da time doprinesemo daljem razvoju turizma”, zaključila je Čila Goli.

U ime autorskog tima studije (u kome je nuz njega učestvovala i ekonomista mr Izabel Lanji Hnis, prisutnima se obratio dr Tibor Fazekaš, univerzitetski profesor. On je naglasio da studija čini organski nastavak prithodni istraživanja usmireni na stvaranje bezbidnog i održivog saobraćajnog sistema.

„Vidili smo da je izgrađeno dosta kilometeri biciglističke staze i prirodno je da se mi radujemo svakom metru novoizgrađene biciglističke staze. U Srbiji godišnje pogine otprilike do 50 vozača dvotočkaša, biciglista, dok se, kad je reč o povriđenim licima, taj broj kreće izmed 1400 i 1500. Prema tom, mogućnost da na neki način izmistimo sa javni putova i damo mogućnost da se kreću biciglističkim stazama puno znači za bezbidnost. Naravno, tu moraje još niki drugi napori da se učine da čitav ovaj sistem – znate da kad se analizira bezbidnost kakog saobraćajnog sistema imamo vozač, vozilo, put i okruženje – da se svi elementi tog bitnog saobraćajnog sistema – vozač, vozilo, put i okruženje – poboljšaje, al mislim da je ovo pozitivan korak naprid”, podvuko je Fazekaš.

Pridstavljajući ključno poglavlje studije pod nazivom „Održivo društvo, održivi saobraćaj”, dr Fazekaš je detaljnije obrazložio globalni koncept održivog razvoja:

„Ako malo pogledamo, čovečanstvo već odavno se bavi problemima održivosti i mislim da je to bilo interesovanje naročito nikoliko decenija unatrag, ako idemo pre svega prvi put zvanično se možda pojavljuje negde 1992. u Organizaciji ujedinjeni nacija u Rio de Žaneiru na jednoj konferenciji, da bi se kasnije nastavilo to sa Agendom 21, pa sa Agendom 2030. Šta je tu bio cilj? Pa jednostavno, svi naši resursi na ovoj planeti su ograničeni i mi se moramo pomirit time i da pametno koristimo resurse, a prije svega u međuvremenu da vodimo računa da ne zagadimo našu okolinu”, kazo je Fazekaš.

Izabela Lanji Hnis je istakla da aplikacija sadrži sve osnovne informacije vezane za OPTI-BIKE 1, 2 i 3, sve staze koje su do sad izgrađene u okviru ovi projekata ko i odmorišta, brojače biciglista i sve ono što mož koristit kako građanima Subatice, tako i turistima.

„Aplikacija je dvojezična, urađena je na srpskom i na mađarskom jeziku. Ima razne funkcionalnosti, od pritraživanja ruta, do prigleda svi informacija o samom projektu i odmorštima. Takođe je prilagođena i za korišćenje na touch screen panelima tako da će bit vrlo pristupačna za sve korisnike”, naglasila je Lanji Hnis.

Prema njezinim ričima cilj ove aplikacije jeste da olakša planiranje vožnje biciglom, promovisanje zdravog načina života i bolju iskorišćenost biciglističke infrastrukture u Subatici i okolini.