Na Senćanskom groblju, na parceli br. 44, kod spomenika „Tica slomljeni krila“, danas je održana ekumenska liturgija i svečana komemoracija žrtvama iz 1944. i 1945. godine. Pridsidnik Skupštine Varoši Subatice Daniel Đivanović (Gyivánovity Dániel) je, tim povodom, kazo da danas odajemo počast onima čiji je život oduzet tokom odmazdi 1944. i 1945. godine, ljudima za koje se nastojalo da budu izbrisani ne samo iz života, već i iz sićanja.
„Iza nji su ostale porodice, al nisu ostali odgovori. Pravda nije zadovoljena, a u mnogim slučajovima njevim najbližima bilo je uskraćeno čak i pravo da svoje najmilije dostojanstveno ožale. Protok vrimena sam po sebi ne zaciljiva take rane. Ni ćutanje ne mož ublažit bol. Za to je bilo potribno suočavanje s prošlošću, iskrenost i spremnost da konačno jasno i glasno možmo kazat: ono što se dogodilo bilo je nepravedno i nedopuštivo“, naglasio je Đivanović.
Na ovom zidu, dodo je, uklesano je i ime mog pradide, Oskara Nemeša.
„Zato dobro razumim da istorija nije nešto daleko, nešto o čemu čitamo samo u knjigama. Istoriju čine porodice, ljudske sudbine i lične tragedije, koje zajedno pridstavljaje ono što danas nazivamo našom zajedničkom prošlošću“, kazo je Đivanović.
Put ka istorijskom pomirenju bio je dug i težak, kazo je on i podsitio kako je dugo bilo gotovo nezamislivo da mađarska i srpska zajednica mogu zajedno da se sićaje ovi događaja, nuz međusobno uvažavanje i priznavanje patnje oni drugi.
„Radili smo na tom. Mnogi od nas, mnogo i istrajno. Istorijska istraživanja, rad Mešovite mađarsko-srpske akademske komisije, rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije, pravno ukidanje načela kolektivne krivice, ko i zajednička odavanja počasti najviši zvaničnika dviju država, pokazali su da je moguće rasvitlit prošlost i gradit odnose zasnovane na uzajamnom poštivanju. Za to su bili neophodni zajedništvo, istrajnost i odlučnost ljudi koji su pridvodili našu zajednicu“, istako je Đivanović.
Naš zajednički uspih, podvuko je, ogleda se i u spoznaji da istina ne smi bit pitanje nacionalne pripadnosti i da med nevino oduzetim ljudskim životima ne smi bit razlike.
„Zato je za nas sasvim prirodno da, nuz sopstveni žrtava, s poštivanjom odajemo počast i nedužni mađarskim i srpskim žrtvama stradalim u pogromima u Bačkoj 1942. godine. Patnja se ne mož mirit nit se žrtve smiju suprotstavljat jedne drugima. Surovost je neprihvatljiva i ni pod kojim uslovima ne mož bit opravdana. Ljudsko dostojanstvo ne zavisi od nacionalne pripadnosti nit od uvirenja pojedinca“, istako je Đivanović.
Upravo zato je, istako je, posebno važno da o našim zajedničkim istorijskim tragedijama divanimo odgovorno.
„Ne smimo dozvolit da bol iz prošlosti stvara nove podile, nit da se uspomina na žrtve pritvara u sridstvo politički obračuna. Isto tako, ne smimo dozvolit ni da svakodnevne političke rasprave ponovo produbljivaje stare rane. Pouke istorije moramo razumit i iz nji učit, a ne koristit ji za rasplamsavanje mržnje i novi sukoba“, naglasio je Daniel Đivanović.
Događaji u današnjem svitu svakodnevno nas podsićaje da mir i bezbidnost nisu nešto što se samo po sebi podrazumiva, kazo je on i dodo kako nam ratovi, krize, prirodne katastrofe i društvene napetosti pokazivaje koliko lako ono što smo do juče smatrali sigurnim mož postat neizvesno.
„U takim okolnostima posebno je važno kake odnose gradimo jedni s drugima, kaki primer pružamo i koje vridnosti prinosimo budućim generacijama. Naš zadatak nije zaboravit prošlost. Naprotiv, moramo je čuvat na način koji neće rađat mržnju, već će podsticat ljudskost. Moramo prinosit istinu o tom šta se dogodilo tako da naša dica na zajedničku istoriju više ne gledaju kroz strah, pridrasude i međusobna optuživanja“, poručio je Đivanović.
Naveo je da pomirenje ne znači zaborav, ko što ni oproštaj ne znači umanjivanje težine onoga što se dogodilo.
„Pomirenje znači da imamo snage krenit naprid i priuzet odgovornost da se slične tragedije nikad više ne ponove. Danas odajemo počast nevino stradalim žrtvama. Al istovrimeno potvrđivamo i svoju viru u budućnost. U budućnost u kojoj ljudi različiti nacionalnosti mogu živit jedni nuz druge u miru, sigurnosti i međusobnom poštivanju. To je najdostojanstveniji način sačuvat uspominu na one kojima je život nasilno oduzet. Fala vam što danas zajedno čuvamo sićanje na nji“, zaključio je Daniel Đivanović.
Vinac na spomenik „Tica slomljeni krila“ u ime Skupštine Varoši Subatice i Varoši Subatice položio je pridsidnik Skupštine varoši, Daniel Đivanović. Vinac je položio i pridsidnik Saveza vojvođanski Mađara, dr Balint Pastor, dok je u ime Skupštine AP Vojvodine vinac položio pridsidnik Skupštine Balint Juhas.
Vince su položili i pridstavnici Pokrajinske vlade, Konzulata Mađarske, Konzulata Hrvatske, ko i pridstavnici Nacionalnog savita mađarske nacionalne manjine, Nemačkog narodnog saveza, Varoškog odbora Saveza vojvođanski Mađara, Jevrejske opštine Subatica.
Danas je u Bajmaku, na Spomen groblju kod Bagrema održano sićanje na nedužne žrtve stradale 2. novembra 1944. godine, a komemorativni skup održan je i na Velikom groblju u Čantaviru.
Povodom 81. godišnjice pogibije nedužni žrtava iz 1944-45 godine danas je pomen održan u crkvi Svetog Jurja na Senćanskom putu.
