Подизањем градске заставе и свечаном седницом Скупштине града, одржаној у Великој већници Градске куће, на којој су уручене дипломе и плакете звања Почасни грађанин и признања „Про урбе“, обележен је Дан града Суботице. Градоначелник Суботице Стеван Бакић је, обраћајући се присутнима у препуној Великој већници, рекао да је данашња свечана седница и прилика да се направи осврт на урађено у протеклом периоду, да се, у кратким цртама, наведе део учињеног у протеклих годину дана, али и да се најаве приоритети за наредни период.
„У Привредној зони ’Мали Бајмок’ у новембру 2021. године свечано је, у присуству председника Србије Александра Вучића, отворена фабрика немачке компаније ’Бојсен’, а у мају ове године закључен је Меморандум о разумевању између Града Суботице и угледне аустријске компаније ’Фелер–Њумајер група’. Када говоримо о инвестицијама државе и града, јако је важно што су завршени најзначајнији радови на обнови и проширењу капацитета Дома за децу ометену у развоју ’Колевка’. Када је реч о енергетској ефикасности, кроз Интеррег ИПА пројекат са Сатницом Ђаковачком град је добио соларне панеле на девет важних јавних објеката и потпуну енергетску санацију две школе. Поносан сам и на чињеницу да смо пуштањем у рад пумпне станице у МЗ ’Гат’ коначно, након више деценија чекања успели да решимо проблем катастрофалних поплава и угрожавања здравља становника десетина улица у овом делу града. Поносан сам такође и на новоизграђену, дугоочекивану амбуланту у насељу ’Прозивка’, навео је Стеван Бакић.
Приоритет у раду, истакао је, била је и обнова и изградња градских и приградских саобраћајница као и атарских путева, улагало се и у здравство, социјалну заштиту, пољопривреду, културу, спорт и спортску инфраструктуру, а значајна средства опредељена су и за изградњу водоводне, канализационе и гасоводне мреже.
„У наредном периоду као град морамо да се поставимо веома озбиљно и одговорно према изазовима које пред целу Европу доноси предстојећа зима. Ту ћемо учинити све што је у нашој моћи да подржимо и помогнемо државнуполитику у вези са енергентима и храном. Поред веома тешке ситуације у свету – инвестиције нису стале. Пруга до Сегедина са наше стране готово је завршена. Тај пројекат, вредан сто милиона евра требало би да донесе много како нама, тако и нашем братском граду. Велика нада за наш суштински улазак у 21. век је и брза железничка веза између Београда и Будимпеште. То је највеће улагање у вези са Суботицом у њеној историји. Само радови од Новог Сада до граничног прелаза Келебија коштаће 943 милиона евра. Мађарска је потврдила своју посвећеност овом заједничком пројекту, а Град Суботица ће у свим техничким питањима уређења пруге, која пролази готово кроз сам центар, имати велику улогу да координира, подржи и помогне“, нагласио је Бакић.
Он је навео да је у плану да се током наредне године мандата уђе у реализацију пројекта „Чиста Србија“, а очекује се и завршетак ревизије пројекта реконструкције Опште болнице.
„Предстоји нам и реконструкција Градског стадиона. Уложићемо максималан напор да се, и поред свих тешкоћа и проблема протеклих година, пре краја мандата сви радујемо коначном отварању и стављањем у функцију зграде Народног позоришта и завршетку спа и велнес центра са аква парком на Палићу“, рекао је Бакић.
Нагласио је да је унапређење споменичке баштине изузетно значајно за град Суботицу и све њене грађане и да су у складу са раније донетом скупштинском одлуком, која је подразумевала подизање три споменика, од октобра 2020. до новембра 2021. године откривени споменици бискупу Ивану Антуновићу, Карољу Бироу, бившем градоначелнику Суботице и краљу Петру Првом Карађорђевићу, једном од најзначајнијих српских владара.
„Заокружујући велики пројекат подизања споменика који се у нашем граду одвијао током 2020. и 2021. године, послали смо и једну лепу слику – слику братске слоге, поштовања и јединства, по чему је Суботица увек била препознатљива“, подвукао је Бакић
Навео је и чињеницу да нису занемарени ни свакодневне проблеме грађана. Током две године са сарадницима градоначелник је са својим сарадницима саслушао 523 суграђана и за око 80 одсто је исходована нека врста решења.
„Мислим да је суботичка локална самоуправа и током ове године била одговорна према грађанима Суботице и максимално посвећена стабилности градског система и развоју града, чак и у веоме тешким условима најпре пандемије, а потом и украјинске кризе. Најважније је да смо успели да одржимо стабилност буџета и поставимо градске финансије на здраве и реалне основе. Решавајући старе и наслеђене проблеме, успели смо да отплатимо и дуг за војну имовину који није сервисиран дуго. Све је то дало буџету неопоходан маневарски простор и омогућило његово квалитетно планирање и повећање у наредним годинама“, оценио је Бакић.
На свечаној седници Скупштине града градоначелник Бакић је честитао професору емеритусу др Шандору Шомођију на додели звања Почасни грађанин и добитницима признања Про урбе диригенту Маћашу Мурењију, професору доктору Јосипу Ивановићу и дипломираном кореографу Мирославу Војнић Хајдук – Марачи.
„Искористио бих и ову прилику да изразим задовољство што наша земља, под вођством председника Вучића, иде путем мира, стабилности и економског напретка. Желим да се захвалим председнику Србије Александру Вучићу на великој подршци у реализацији пројеката изузетно значајних за наш град, као и на његовом свакодневном раду на побољшању услова живота свих грађана Србије и јачању имиџа наше државе у међународним оквирима. На пуној подршци захваљујем се, такође, и Влади Републике Србије и Покрајинској влади. И на крају, свим суграђанима честитам 243. годишњицу Града Суботице, а вама, присутнима у Великој већници, још једном се захваљујем што сте са нама у овом свечаном тренутку”, закључио је градоначелник Стеван Бакић.
Присутнима на свечаној седници обратио се и председник Скупштине града др Балинт Пастор. Он је подсетио да је 1. септембра 1779. године насеље које је тада већ постојало вековима, постало слободан краљевски град.
„Чини се да привилегованом статусу тежи сваки град, али се олако превиђа један детаљ: давалац привилегије може да је дарује али и да је укине. Искусила је тај обрат и Суботица – након што је годину дана уживала у свим повластицама слободног краљевског града, десила се за историју уобичајена епизода: нови владар је увео реформе које су између осталог подразумевале и укидање феудалних привилегија. Протећи ће 87 година, да би са новим државним устројством Суботици били враћени статус и привилегије побројане на 30 листова Повеље из 1779. године. Истине ради, у тих девет деценија био је укинут један број повластица – не све, али су зато остале све преузете обавезе, укључујући и исплату дуга за откуп статуса слободног краљевског града“, навео је др Балинт Пастор.
Повељом утврђено право да Суботица као део четвртог сталежа учествује на заседањима Сабора “на којима се доносе закони краљевства” и право да представници града усвајају законе, омогућиће да глас Суботице буде уважен у Угарском сабору почев од 1790/91. године и првих заступника Ивана Сучића и Анте Парчетића, па у наредних 128 година, подсетио је др Балинт Пастор.
„Лекција коју смо научили била је једноставна: само оно што смо створили властитим знањем и радом, није могло бити предмет даривања, нити одузимања. Не привилегије, већ закон, не повластице већ системско регулисање права и обавеза“, истакао је др Балинт Пастор.
Након враћања статуса слободног краљевског града, рекао је др Балинт Пастор, било је потребно свега две године да би 11. септембра 1869. у суботичку железничку станицу ушао воз из Сегедина. И тада као и данас, сви путеви у Европу су водили преко Пеште и Беча, а Суботица је била, као што је и данас, на средини трасе Београд-Будимпешта. Железничка пруга Суботица-Сегедин је имала пресудан утицај на развој града, омогућила је извоз пољопривредних производа, развој трговине, предузетништва и индустрије, а прилив капитала и пораст броја становника довели су до убрзане изградње и за мање од 50 година промењено је лице града – настала је Суботица коју и данас волимо и чувамо. Након четврт века залагања за реконструкцију и ревитализацију, 1. августа ове године у 18.00 часова први теретни воз је кренуо са железничке станице у Суботици за Сегедин. Не мислим да је констатација, да је то најбитнија инвестиција за наш град можда и у последњих 100 година – претерана – јер Суботица као и сваки град надомак границе – будући географски на рубу – пречесто ту и остаје, скрајнут у свим, а најпре у буџетским плановима“, истакао је између осталог др Балинт Пастор.
Свакако да инфраструктурни развој представља темељ, казао је др Балинт Пастор, и у том смислу се истовремено ради на изградњи и проширењу водоводне и канализационе мреже, гасификацији, асфалтирању улица, како у граду тако и у свим месним заједницама, али и на припреми пројектно-техничке документације за будуће инвестиције.
„На Палићу је проширена канализациона мрежа и изграђена је црпна станица којом се отпадна вода преусмерава у градско постројење за пречишћавање и побољшава квалитет воде језера Палић и Лудош,направљене су бициклистичке и пешачке стазе на обали. Обезбеђена су средства за завршетак радова на изградњи велнес и спа центра и аква парка из буџета Републике Србије, буџета АП Војводине и буџета Града а након две године почео је да се попуњава и грађевински дневник инвестиције Аква парк Палић, настављени су радови на уређењу простора и старог базена, чиме се стварају претпоставке да Палић током целе године нуди квалитетне туристичке садржаје. Не бисмо могли говорити о квалитетним туристичким садржајима без претходног довођења у ред викенд насеља, које је пропадало у тродеценијској запуштености, а средства је на нашу молбу обезбедила Покрајинска влада“, рекао је др Балинт Пастор.
Према његовим речима проширење водоводне и канализационе мреже се ради у месним заједницама Железничко насеље, Зорка и Макова седмица, у 213 улица у Суботици ће се градити канализациона мрежа, као и на Палићу, Бајмоку и Чантавиру. Гасоводна мрежа ће бити проширена за 14,2 км на подручју седам месних заједница. Струганим асфалтом су уређени земљани путеви у 18 улица у 10 месних заједница, асфалтиране су улице у Хајдукову и Чантавиру, прометне деонице у Суботици и у месној заједници Зорка, а уз подршку Покрајинске владе завршена је рехабилитација Новосадског пута и осигуран алтернативни приступ Палићу.
„Претходне две године су потврдиле све невоље буду и прођу, али да град остаје – промењен – али вечан. Да град опстаје и у временима просперитета као и у временима недаћа, само ако постоје људи који раде за опште добро и у интересу града – Про Урбе – спремни да пренесу своје знање, визију и врлине на генерације које долазе. Да су тешкоће пролазне, али оне мењају живот једне генерације, а стваралачке слободе покрећу промене које ће се осећати и у деценијама и вековима пред нама. И да Суботици нико не може ни даровати ни одузети грађане чије су врлине, знање, таленат, интегритет и посвећеност један од разлога постојања и опстанка нашег Града. Град Суботица одаје признање овогодишњим добитницима: посебна ми је част, и као једном од предлагача, да се признање почасни грађанин Суботице ове године додељује професору емеритусу др Шандору Шомођију, који уз импресивни полувековни научни рад и вишедеценијски јавни ангажман, на добробит заједнице претаче знање у праксу, и који је био један од иницијатора бројних пројеката у нашем региону, а између осталих и пројекта обнове пруге Суботица-Сегедин. Град Суботица награђује признањем Про Урбе: проф. др Јосипа Ивановића, декана Учитељског факултета на мађарском наставном језику, код којег сам, ако смем да додам ову личну црту, пре тачно 25 година у Гимназији Светозар Марковић, одбранио матурски рад, Маћаша Мурењија, диригента и музичког педагога, и кореографа Мирослава Војнић Хајдук – Марачу. Честитке награђенима, а грађанима, којима на понос и част Суботица припада, честитам Дан нашег града”, закључио је др Балинт Пастор.
У име награђених присутнима се обратио Шандор Шомођи који је, између осталог, казао да су сви награђени, у свом домену, извршавали своје задатке како би допринели развоју и својих струка, и града Суботице.
Свечана седница Скупштине града Суботице, у оквиру које је изведен и пригодн музички програм, почела је химном „Боже правде” коју је извео Црквени хор „Свети Роман Мелод”.
