Podizanjоm gradske zastave i svečanom sidnicom Skupštine grada na kojoj su uručene diplome i plakete zvanja Počasni građanin i priznanja „Pro urbe“, danas je obiležen Dan grada Subotice – 1. septembar. Gradonačelnik Subatice Stevan Bakić je, obraćajuć se prisutnima u Velikoj vićnici Varoške kuće, kazo da danas slavimo Subaticu, grad bogate istorije, izuzetne arhitekture, različiti kultura i tradicija, al prije svega grad ljudi: ljudi koji su ga stvarali, čuvali i razvijali i koji i danas svojim radom, znanjom i idejama doprinose da Subatica bude misto u kojem se dobro živi.

Istako je kako je Dan grada – 1. septembar – prilika da se sa ponosom osvrnemo na godinu iza nas, al i da pogledamo u budućnost, da je izmed dva Dana grada tušta toga urađeno i da je jedan od najznačajniji projekata koji se realizuje nacionalni pojekat „Čista Srbija“ – najveće ulaganje u kanalizacionu infrastrukturu u poslidnji nikoliko decenija.

„Izgradnja kanalizacione infrastrukture za Subaticu, Palić, Bajmok i Čantavir znači mnogo više od novi civi, kilometara mriže i dva nova pričistača otpadni voda. To znači čistiju životnu sridinu, bolje uslove za život i razvoj grada i rišavanje problema koji su godinama opterećivali pojedina naselja. Važno je što se ovaj veliki poso nastavlja i što već vidimo konkretne rezultate. Zaključno sa 31. avgustom ove godine, na teritoriji varoši Subatice od ugovoreni 22,7 kilometara postavljeno je oko 20 kilometeri mriže, dok je izgradnja kanalizacione mriže na Paliću i Bajmaku završena, na zadovoljstvo građana ovi naselja“, kazo je Bakić.

Navo je da je posebno važno što se u okviru projekta „Čista Srbija“ rišava i jedan od dugogodišnji komunalno-ekološki problema u Subatici – otvoreni kanal u naselju „Prozivka“, koji decenijama unatrag utiče na kvalitet života stanovnika ovog dila grada.

„Radovi na izgradnji kolektora na ’Prozivci’ počeli su 23. avgusta i obuhvataju zacevljenje dila kanala, odnosno izgradnju kolektora pričnika dva i po metra i dužine 606 meteri. Zbog izuzetne važnosti ove dionice, ne samo za stanovnike Misne zajednice ’Prozivka’ već i za sve građane Subatice, od strane nadzora i Grada poseban akcenat stavljen je na njezino prioritetno rišavanje. Radovi već sad napriduju brže od pridviđene dinamike, pa očekivamo da ova dionica bude završena prije ugovorenog roka. To je još jedan konkretan primer da problemi koji su godinama opterećivali naše sugrađane sad konačno dobijaju svoje rišenje“, istako je Bakić.

Dodo je da je istom cilju pripadala i sanacija gradske nesanitarne deponije „Aleksandrovačka bara“, koja se odvijala u tri faze, da je nuz značajnu podršku Republike Srbije ovaj projekat nedavno realizovan tako da je rišen jedan od dugogodišnji problema ovog grada i da su stvoreni uslovi za čistiju i uređeniju Subaticu.

Naglasio je kako će ova godina ostat upamćena i po tom što je Subatica postala dio mriže brzi železnički veza.

„Puštanjom u saobraćaj brze pruge Novi Sad – Subatica, 3. oktobra lanjske godine, naš grad je još snažnije povezan sa Beogradom i Novim Sadom, al i sa Budimpeštom i Evropom. To nije samo nova pruga – to je nova razvojna šansa za Subaticu, za našu privredu, turizam i sve naše građane”, kazo je Bakić.

Podsitio je da je u januaru ove godine svečano otvorena novoizgrađena ambulanta na Paliću, u koju je Grad uložio 96,53 miliona dinara.

„I ovaj projekat pokaziva da razvoj grada nije samo u velikim infrastrukturnim zahvatima, već i u tom da zdravstvena zaštita bude dostupnija i bliža svim ljudima, brez izuzetka, posebno najstarijim sugrađanima, dici i osobama sa hroničnim bolestima kojima je medicinska niga najčešće potribna”, podvukao je Bakić.

Istako je da je Subatica ove godine dobila još jedan veliki razlog za ponos: posli gotovo dvi decenije, u martu je ponovo otvoreno rekonstruisano, dograđeno i adaptirano Narodno pozorište.

„Vratili smo gradu prostor koji, na radost svi građana Subatice, ponovo postaje dom kulture, umitnosti i žive riči, al i misto susrita, razumivanja i zajedništva. Nuz izražavanje zafalnosti svima koji su doprineli da se ovaj projekat realizuje, naglasio bi da otvaranje vrata novog prostora za publiku nije samo otvaranje vrata jedne obnovljene institucije i završetak jednog građevinskog poduhvata. To je i vraćanje duga kulturi našeg grada i postavljanje temelja za njezinu budućnost”, kazo je gradonačelnik Bakić.

Dodo je kako posebno raduje činjenica da se i ove godine mnogo ulagalo u dicu i njevo obrazovanje.

Navo je da je u toku rekonstrukcija i dogradnja Osnovne škule „Đuro Salaj“, za koju je Vlada Republike Srbije izdvojila 295 miliona dinara i da je nedavno rekonstruisan i dograđen objekat vrtića „Mandarina“ Pridškulske ustanove „Naša radost“, u koji je Grad uložio više od 171 milion dinara.

Najavio je da će se i u narednom periodu dešavat nike lipe stvari koje se odnose na investicije u oblasti pridškulskog obrazovanja, da se kreće sa izradom projekta vezanog za vrtić  „Sanda Marjanović“, da je počela rekonstrukcija vrtića „Šumice“ i da će krajom septembra bit završena Centralna kujna, pa će, kako je kazo, Pridškulska ustanova „Naša radost“ dobit savrimeno opremljen pogon i prostor za pripremu i distribuciju hrane.

„Uradili smo i projekat koji se odnosi na izgradnju novog vrtića na Paliću. Trenutno radimo na ishodovanju građevinske dozvole, a jedna od važni ideja prilikom prodaje Doma vojske bila je upravo da izgradimo nov, moderan i kvalitetan vrtić na Paliću. Kad ulažemo u vrtiće i škule, mi ne ulažemo samo u kvadrate i objekte. Ulažemo u dicu, u njihovu cigurnost, znanje i budućnost”, istako je Bakić.

On je naglasio da je, kad se divani o obrazovanju, jedan od osnovni postulata rada gradskog rukovodstva bio da pomogne mladima da, u saradnji s kompanijama, steknu kvalitetno znanje kroz dualno obrazovanje.

„Subatica je jedan od pionira u realizaciji dualnog obrazovanja u Srbiji. Na taj način povećavamo šanse mladima da steknu, izgrade i nadograde svoja znanja, al istovrimeno osnaživamo i kompanije iz našeg regiona, kojima su stručni i obučeni kadrovi neophodni za dalji razvoj. Nuz podršku Vlade Republike Srbije, Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija i Varoši Subatice, u Tehničkoj škuli ‘Ivan Sarić’ izgrađen je novi ‘Trening centar’, površine oko 3.600 kvadratni meteri. Centar obuhvaža 11 radionica i 20 specijalizovani kabineta naminjeni praktičnoj nastavi i obukama, a oprema za veći dio centra obezbiđena je nuz podršku Vlade Republike Srbije. Završetak izgradnje ‘Trening centra’ pridstavlja značajan iskorak, ne samo za Varoš Subaticu i razvoj naše privride, već i za cio Sivernobački upravni okrug i širi region. S otim smo pokazali da istrajavamo u misiji da obrazovanje bude jedan od stubova razvoja Subatice“, kazo je gradonačelnik Bakić.

Al, kako je kazo, nuz sve projekte i investicije, „moramo bit svisni i jedne jednostavne istine: u sridištu svega što radimo mora bit čovik: građanin Subatice, njegove potribe, njegove brige i problemi sa kojima se svakodnevno susriće”.

„Naš poso nije samo da gradimo infrastrukturu i objekte. Naš poso je i da slušamo ljude, razumimo njeve potribe i da na njeve probleme odgovaramo odgovorno, konkretno i s poštovanjom. Sve što radimo ima jedan cilj – da Subatica bude grad u kojem ljudi žele živit, rade, stvaraje porodice i grade svoju budućnost.

Podvuko je da je Varoš Subatica u realizaciji mnogi, izuzetno značajni, projekata imo snažnu podršku Republike Srbije i siverne srpske pokrajine.

„Zato želim uputit zafalnost pridsidniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije i Pokrajinskoj vladi na ogromnoj podrški i saradnji u realizaciji projekata važni za našu varoš. Kad svi nivoi vlasti rade zajedno, rezultati su vidljivi, a hasnu od tog najviše imaje naši građani“, istako je gradonačelnik Bakić.

I ove godine smo, što je takođe zdravo važno, nastavili jačat međunarodne veze, kazo je on i podsitio da su Subaticu positili ambasador Italije Luka Gori, ambasadorka Švedske Šarlota Samelin i ambasador Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Edvard Ferguson.

„Ovi susriti bili su prilika da pridstavimo Subaticu, njezine potencijale i mogućnosti za nove oblike saradnje u različitim oblastima”, kazo je Bakić.

Nuz čestitke dobitniku zvanja „Počasni građanin“ – Ištvanu Benčiku, novinaru, ko i dobitnicima priznanja „Pro urbe“: Vatrogasno-spasilačkom bataljonu Subatica,  Kulturno-umitničkom društvu železničara „Bratstvo“ i Valeriji Šebek, majstoru narodne umitnosti, on je naglasio da su ova priznanja najlipši način da kažemo fala ljudima koji su svojim dilima doprineli podizanju ugleda našeg grada i učinili ga boljim i bogatijim.

On je, takođe, dragim prijateljima iz bratski i partnerski gradova uputio iskrenu i srdačnu dobrodošlicu i poželio njim ugodan boravak u Subatici.

„Vaše prisustvo danas pokaziva da se prijateljstva med gradovima grade godinama i da saradnja, razumivanje i poštovanje različitosti nemaje granice. Subatica će i ubuduće bit grad koji gradi mostove i otvoren je za nova prijateljstva i nove oblike saradnje. Posebno bi se zafalio našoj braći i sestrama iz naše južne pokrajine, sa našeg Kosova i Metohije, iz Obilića i Gračanice, što su danas prisutni ode, nuz sve muke koje prolaze. Zahvalio bi se i pridstavnicima bratskog naroda iz Crne Gore, delegacijama Berana i Pljevalja, čije prisustvo i ove godine svidoči o našem neraskidivom prijateljstvu, brez obzira na zvanične političke stavove“, naglasio je gradonačelnik Stevan Bakić.

Prema njegovim ričima, prioritet u radu gradskog rukovodstva i ubuduće će bit privlačenje domaći i strani investicija, širenje privridne zone, očuvanje postojeći i otvaranje novi radni mista i smanjenje nezaposlenosti.

Najavio je i investiranje u izgradnju saobraćajne i komunalne infrastrukture, ko i veći fokus na poljoprivridu i zaštitu životne sridine, i dodo da će se nastavit ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu, kulturu i sport, nuz rad na unapriđenju regionalne i prikogranične saradnje.

„Pred nama je još tušta posla. Al imamo razloga bit ponosni na ono što smo uradili i još više razloga virovat u ono što zajedno možmo uradit. Čuvajmo Subaticu, al je i zajedno gradimo za generacije koje dolaze. Nek bude grad u kojem se različitosti poštivaje, dobri ljudi pripoznaju, znanje cini, dica cigurno odrastaju, a svaki čovik osića da je važan”, poručio je gradonačelnik Stevan Bakić.

On je, na kraju obraćanja, u ime Varoši Subatice i svoje ime, svim sugrađankama i sugrađanima čestito 247. godišnjicu Varoši Subatice.

Prisutnima u Velikoj vićnici Varoške kuće obratio se i pridsidnik Skupštine varoši Subatice, Daniel Đivanović.

Daniel Đivanović je kazo da svaki grad ima svoju priču, a da Subatica nji ima više, jel naš grad nikad nije pripado samo jednoj kulturi, jednom jeziku jel jednoj generaciji.

„Njegovu istoriju stvarali su ljudi različiti nacionalnosti, vira i tradicija, ljudi koji su ode živili zajedno, poslovali, stvarali porodice i gradili budućnost. Zato je Subatica ono što jeste upravo zbog svoje različitosti. I zato je naša odgovornost da tu različitost posmatramo ko kao jednu od najveći vridnosti našeg grada“, istako je Đivanović.

Podsitio je da je Subatica prije 247 godina dobila status slobodnog kraljevskog grada i ime Maria Theresiopolis.

„Taj trenutak prominio je njezin položaj i otvorio joj put ka ubrzanom razvoju. Al prava vridnost tog događaja nije samo u privilegijama koje je Povelja donela. Njezina najveća vridnost bila je u ideji. Ideji da čovik koji živi u ovom gradu triba da bude slobodan građanin. Da nacionalnost, jezik el vira ne smidu bit priprika za ostvarivanje prava. I upravo je zato sloboda ostala jedna od najvažniji riči u istoriji“, naglasio je Đivanović.

Istorija nas, međutim, uči da se sloboda ne podrazumiva, kazo je on i podsitio da su Subatici privilegije oduzimane i vraćane.

„Vrimena su se minjala. Države su se minjale. Generacije su dolazile i odlazile. Al potriba da se grad razvija, da ljudi u njemu mogu živit i stvaraje, nikada nije nestala. I svaki put kad je Subatica napridovala, iza toga su stojali ljudi koji su imali viziju, hrabrost i spremnost da urade štogod za buduće generacije”, kazo je Đivanović.

Podvuko je da je jedan od takvi perioda bio početak 20. vika.

„Tad je Subatica doživila jednu od najveći razvojni epoha u svojoj istoriji. U tom vrimenu nastala su dila koja su zauvik prominila lice grada. Podignuta je Sinagoga. Izgrađena je ova Varoška kuća. Na Paliću su nastali objekti koji su i danas njegovi najpripoznatljiviji simboli – Velika terasa, Muzički paviljon, Ženski štrand, Vodotoranj i Spomen česma. To nisu bili samo građevinski projekti. To je bila vizija grada. Vizija ljudi koji su razumili da se grad ne gradi samo za svoju generaciju. Oni su stvarali Subaticu čiji značaj nisu mogli ni da naslute, al su joj ostavili štogod što i danas čuvamo. I zato danas, kad divanimo o velikim graditeljima Subatice, s poštivanjom se sićamo i tadašnjeg gradonačelnika Karolja Biroa. Al istorija nije samo ono što gradimo. Istorija je i ono što odlučimo sačuvat“, naglasio je Đivanović.

Istako je da, kad divanimo o budućnosti naše varoši, pitanje identiteta ne mož bit odvojeno od pitanja razvoja.

„Subatica ne mora birat izmed tradicije i modernosti. Ne mora birat izmed svojeg identiteta i otvorenosti prema svitu. Ne mora birat izmed različiti kultura koje su je vikovima stvarale. Možemo imat sve to. Završen je ‘Y’ krak, projekat na koji su građani čekali decenijama. Željeznica je ponovo povezala Subaticu sa Segedinom. A brza pruga Beograd – Budimpešta približava naš grad velikim evropskim centrima. Subatica se ponovo poveziva. I to nije samo pitanje saobraćaja. To je pitanje razvoja. Jel svaki novi put otvara mogućnost za novu investiciju. Svaka nova željeznička veza otvara mogućnost za nova poslovna i turistička krećanja. A svaka nova investicija znači priliku za čovika da ode pronađe poso i ostane u svojem gradu“, kazo je Đivanović.

Nuz čestitke dobitnicima diploma i plaketa zvanja Počasni građanin i priznanja „Pro urbe“, poručio je da njeva dila ostaju dio Subatice i da bi tribalo da budu podsticaj svima nama da iza sebe ostavimo štogod vridno.

„Subatica je dobila priliku da postane slobodan kraljevski grad. Generacije posli tog koristile su tu priliku na različite načine. Kogod je gradio. Kogod je čuvo. Kogod je obnavljo. Kogod je povezivo ljude“, naveo je Đivanović.

A, naša generacija, istako je, ima isti zadatak.

„Sačuvat ono što vridi. Prominit ono što se mora minjat. Završit ono što je započeto. Započet ono što će bit potribno generacijama koje dolaze. Možda će kogod jednog dana, tušta godina od danas, stojat na ovom istom mistu i divanit o vrimenu u kojem mi danas živimo. Volio bi da tad o nama mogu da kažu: Znali su šta su naslidili. Znali su šta triba sačuvat. Al su znali i da je njev poso da ostave štogod bolje. Da smo Subaticu učinili gradom u kojem ljudi žele ostat. Gradom u koji se dolazi. Gradom iz kojeg se odlazi sa željom da se vrati. Gradom u kojem različiti ljudi mogu bit zajedno. I gradom koji sa ponosom nosi svoje ime – slobodni kraljevski grad. Drage Subotičanke i Subotičani, čestitam vam Dan našeg grada!“, zaključio je Daniel Đivanović.

Diplomu i plaketu zvanja Počasni građanin novinaru Ištvanu Benčiku uručio je gradonačelnik Stevan Bakić, dok je diplome i plakete priznanja „Pro urbe“ dodilio pridsidnik Skupštine grada Daniel Đivanović.

U ime svi nagrađeni, sa skupštinske govornice obratio se Ištvan Benčik, izrazivši zahvalnost na priznanjima koja, kako je kazo, potvrđivaje da se njev trud pripoznaje i vridnuje.

Svečnoj sidnici Skupštine varoši Subatice prisustvovali su izaslanik pridsidnika Republike Srbije, Milorad Veljović, savitnik pridsidnika Republike za regionalnu saradnju i pridsidnik Srpske napridne stranke, Miloš Vučević, pridstavnici bratski i partnerski gradova i lokalni samouprava sa kojima varoš Subatica sarađiva, pridstavnici diplomatsko-konzularni pridstavništava, pridstavnici državni i pokrajinski organa, virski zajednica i nacionalnih savita, narodni i pokrajinski poslanici i odbornici, ko i brojni drugi gosti.

Nakon svečane sidnice, upriličeni su svečani koktel i tradicionalno sičenje torte.

Svečana sidnica Skupštine varoši Subatice, u okviru koje je izveden i prigodan muzički program, počela je himnom „Bože pravde” koju je izveo Crkveni hor „Sveti Roman Melod”.