U okviru obilužavanja Svitskog Dana secesije  (10. jun) danas je, u Svečanoj sali Varoške kuće, održana konferencija „Svakodnevica lipote – žene, umitnost i životni stil u doba secesije“ na kojoj je, izmed ostalog, kazano da kad divanimo o secesiji, ne divanimo samo o jednom umitničkom pravcu s kraja 19. i početka 20. vika, već o čitavoj životnoj filozofiji koja je nastojala lipotu unet u svaki kutak ljudskog postojanja, i da je u tom svitu lipote i stvaralaštva posebno misto pripadalo ženi – ko inspiraciji, čuvarki kulture, al i sve više ko aktivnoj učesnici u oblikovanju društvenog i umitničkog života. Ovu konferenciju, koja je istovrimeno i  podsitila da istinska lipota nije samo u onome što vidimo, već i u načinu na koji živimo, stvaramo i ostavljamo trag u vrimenu, svečano su otvorili pridsidnik Skupštine Varoši Subatice Daniel Đivanović, zaminica gradonačelnika Varoši Subatice, Čila Goli, i pridsidnik Skupštine AP Vojvodine, dr Balint Juhas.

Daniel Đivanović je kazo kako tema ovogodišnje konferencije nudi naročito zanimljiv pristup ovom nasliđu, i da secesija nije donela samo nove forme i dekorativne elemente, već i novi način pogleda na svit.

„Ona priziva epohu u kojoj je lipota postala sastavni dio svakodnevice: u arhitekturi, likovnoj umitnosti, priminjenoj umitnosti, oblačenju i uređenju domova. U tom svitu lik žene je istovrimeno inspiracija, stvaralačka snaga i jedan od ključni nosilaca ideala tog vrimena“, istako je Đivanović.

Današnja pridavanja, dodo je, pružaje priliku da se sa secesijom upoznamo ne samo kroz građevine i materijalna dobra, već i da se približimo kulturnom okruženju koje je stvorilo ovo jedinstveno umitničko nasliđe, el iza svake zgrade stoje ljudi, pripovitke, ideje i životni putovi.

„Za Subaticu, secesija nije muzejski eksponat, već dio svakodnevnog života varoši. Naša Varoška kuća, palate i javne zgrade nisu samo svidoci prošlosti, već i važni elementi našeg identiteta. Upravo zato nam je posebno važno da ovo nasliđe nepristano istraživamo, pridstavljamo i čuvamo za buduće generacije. Sa zadovoljstvom ističem da naša varoš sve više učvršćuje veze sa sridinama koje niguju slične vridnosti. Kečkemet, Targu Mureš i Subaticu povezivaje posebno secesijsko nasliđe. Naše varoške kuće, javne zgrade i arhitektonske vridnosti dio su iste kulturne i umitničke tradicije koja je oblikovala jedno od najupečatljiviji arhitektonski lica Karpatske nizije“, naglasio je Daniel Đivanović.

Obraćajuć se medijima uoči svečanog otvaranja konferencije, zaminica gradonačelnika Čila Goli je podsitila da je Subatica 2013. godine postala članica Evropske mriže secesijski varoši i da od tad na različite načine obilužava Svitski dan secesije.

 „Ove godine naš cilj je da obuhvatimo što širu publiku, tako da manifestacije neće bit organizovane samo danas, već i sutra i prikosutra. Ciljna grupa nisu samo stručnjaci, već i šira javnost, pa će bit održane različite radionice, izložbe i prezentacije u gotovo svim kulturnim institucijama na teritoriji Varoši Subatice. Važno nam je da prinesemo znanja koja posiduju saradnici kulturni ustanova i da približimo sve izvore koje secesija nudi – ne samo u arhitekturi, već i u drugim segmentima kulturnog života varoši“, istakla je Čila Goli.

Balint Juhas je, obraćajuć se učesnicima konferencije, istako da je Subatica jedan od najznačajniji centara secesijske arhitekture u ovom dilu Evrope i da se njezina posebnost ogleda u činjenici da se sa ovim umitničkim pravcom građani susriću svakodnevno, na ulicama, trgovima i znamenitim zgradama koje oblikuju identitet varoši.

Divaneći o značaju očuvanja kulturnog nasliđa, poručio je da nasliđe opstaje samo ukoliko se o njemu odgovorno brine, obnavlja i prinosi budućim generacijama. Kako je istako, očuvanje graditeljske baštine Subatice nije samo kulturno, već i društveno pitanje, el ove građevine i danas oblikuju identitet varoši i pridstavljaje jedan od njegovi najznačajniji resursa.

On je posebno pozdravio temu ovogodišnje konferencije, posvećenu ženama, umitnosti i životnom stilu u doba secesije, ocinivši da ona pruža priliku da se bogato nasliđe ovog perioda sagleda iz novog ugla.

U okviru programa današnje konferencije, koja je okupila stručnjake iz oblasti istorije umitnosti, arhitekture i zaštite kulturnog nasliđa, održana su pridavanja o secesijskim vitražima, arhitektonskom nasliđu Kanjiže i Palića, ko i o modi i položaju žena na prilazu iz 19. u 20. vik. Događaj je dio trodnevnog programa obilužavanja Svitskog dana secesije u Subatici, koji obuhvaća izložbe, stručna vođenja, književne i filmske programe, ko i aktivnosti naminjene mladima s ciljom približavanja i očuvanja kulturnog nasliđa.

Program: 11. jun (četvrtak)

• Savrimena galerija (Palata Rajhl), 10.00 – 18.00, projekcija filma Zoltana Šifliša  „Secesijska Subatica”, a biće izložen i jedan od pripoznatljivi dekorativni elemenata palate iz tog perioda – keramičko srce.
• Varoški muzej Subatica, 10.00 – 18.00, Izložba: Promine u modi – Istoricizam, secesija, art deko (1880 – 1940) Gostujuća izložba Muzeja „Kišceli” iz Budimpešte. 
• Varoški muzej Subatica, 16.00 – 17.00 i 17.00 – 18.00, Porodična sigraonica – umitnice iz perioda secesije u muzeju: Ilona Čović i Klara Gereb.
• Varoška biblioteka Subatica, 18.00, Književno veče u znaku secesije – Pal Vadas: U Subatici i okolini

Program: 12. jun (petak)

• Savrimena galerija (Palata Rajhl), 10.00 – 18.00, projekcija filma Zoltana Šifliša  „Secesijska Subatica”, a biće izložen i jedan od pripoznatljivi dekorativni elemenata palate iz tog perioda – keramičko srce.
• Varoški muzej Subatica, 10.00 – 18.00, Izložba: Promine u modi – Istoricizam, secesija, art deko (1880–1940) Gostujuća izložba Muzeja „Kišceli” iz Budimpešte. 
• Savrimena galerija (Palata Rajhl), 18.00, Od ukrasa do slobode: žena u doba secesije – Tematsko vođenje u Palati Rajhl