Polaganjom vinaca na spomenik stradalim Jevrejima kod kadgodašnjeg geta, na Trgu jevrejski žrtava, komemorativnim skupom u Sinagogi i polaganjom vinaca na spomenik žrtvama Holokausta u dvorištu Sinagoge, danas je obilužena 82. godišnjica deportacije oko 4.000 subatički Jevreja u sabirni logor u Bačalmašu, a potom u Aušvic i druge koncentracione logore i fabrike smrti širom Evrope. Vinac na spomenik stradalim Jevrejima u avliji Sinagoge u ime Varoši Subatice i gradonačelnika Stevana Bakića položio je pomoćnik gradonačelnika, Srđan Samardžić. Vinac na spomenik stradalim Jevrejima položio je i pridsidnik Skupštine varoši Daniel Đivanović.

Obraćajuć se prisutnima u Sinagogi, Srđan Samardžić je kazo da se danas sićamo nevini ljudi stradali u Holokaustu, jednom od najstrašniji zločina u istoriji čovičanstva.

„Sićamo se muškaraca, žena i dice kojima je oduzeto pravo na život samo zato što su bili Jevreji, al i svi drugi koji su postali žrtve nacističke ideologije mržnje. Stojeći prid uspomenom na njevo stradanje, ne divanimo samo o prošlosti. Divanimo o čoviku, o dobru i zlu, o granicama ljudske surovosti, pokušaju da se čitav jedan narod izbriše s lica zemlje, al i o snagi sićanja koje nas obavezivaje da ostanemo dostojni oni koji više nisu med nama”, kazo je Samardžić.

Istako je da danas, kad se sićamo žrtava Holokausta, mi ne čuvamo samo uspomenu na nji, da mi čuvamo istinu, a da je istina najjače oružje protiv zaborava, el svaki put kad se sitimo nevini žrtava, mi potvrđivamo da njevo stradanje nije bilo uzaludno i da njeva imena žive u našem sićanju.

„Naša je dužnost da čuvamo sićanje na žrtve Holokausta i da istinu prinosimo budućim generacijama. Sićanje nije okrenuto prošlosti radi prošlosti; ono je opomina za budućnost. Ono nas uči da nijedan narod, nijedan čovik, ne smi bit proganjan zbog svojeg imena, vire, porekla el identiteta”, naglasio je, izmed ostalog, Srđan Samardžić.

Daniel Đivanović je kazo da danas odajemo počast našim sugrađanima Jevrejima koji su bili ponižavani, isključeni iz društva, proganjani i na kraju lišeni života i da su to bili Subatičani, naše komšije, naši sugrađani, članovi naše zajednice čije odsustvo osićamo i danas.

„Nuz čuvanje uspomene na nji, naša je obaveza da se brinemo o svim onim vridnostima koje su svojim radom, znanjom i talentom utkali u razvoj naše varoši. Subatica je oduvik bila misto susrita različiti naroda, kultura i vira. Upravo u toj raznolikosti i u međusobnom poštivanju leži jedna od najveći snaga i vridnosti naše varoši. Ko funkcioner, al i lično, radim na tom da te vridnosti i ubuduće ostanu sastavni i određujući dio života naše zajednice. Virujem da je svako dostignuće i dilo koje nadživi svoje vrime, brez obzira na to ko ga je stvorio, dio zajedničkog nasliđa koje smo dužni čuvat“, istako je Đivanović.

On je naglasio da pritrpljeni gubici ne mogu bit nadoknađeni, nit se ono što se dogodilo mož prominit el izbrisat, al možmo pamtit, odat poštu, i brinit se o nasliđu koje nam je povireno.

„Sve dok budemo čuvali ove vridnosti i prinosili uspomenu na nji budućim naraštajima, oni će nastavit živit u sićanju naše zajednice – ko trajna opomina, al i ko dio njezinog identiteta“, zaključio je Daniel Đivanović.

Pridsidnik Jevrejske opštine Subatica Robert Sabadoš smatra da su komemoracije, ko što je i ova današnja, izuzetno značajne.

„Zbog čega? Zbog tog što su način ponašanja, etički, moralni kodeks štogod što mora bit prisutno u svako doba, na svakom mistu. A ono o čemu divanimo sad, ono što je bilo 1944. godine, jeste upravo poslidica nedostatka morala, nedostatka kodeksa, nedostatka pristojnog ponašanja i odgovornosti za drugog”, istako je Sabadoš.

U ime subatičke lokalne samouprave vinac na spomenik stradalim Jevrejima kod kadgodašnjeg geta, na Trgu jevrejski žrtava, položio je Ilija Maravić, član Varoškog vića.